Pozdrav Serbovci Manic12 ovde,
Nadam ste da ste svi dobro, živi i zdravi… mislim kako je drugačije inače moguće i prihvatljivo! Ovako dugu poruku nisam pisao od mog ulaska u SC Tim, a to je bilo da se podsetimo 17. maja davne 2012. godine! Eto, došao je trenutak da 9 godina zalaganja i rada sumiram u jednu dugu poruku i da vas poslednji put pozdravim sa titulom Vlasnika!
Verovali ili ne, SC je deo mene i ja sam deo njega trećinu života, ja sada imam 23, znači čak i više od toga! Kroz naš server za 9 godina prošao je jako veliki broj igrača. Ne znam da li postoji neko na Balkanu ko je čuo za Minecraft, a da nije čuo za SERB-CRAFT! Iskreno, do nekog trenutka sam brojao, radovao se kao malo dete, ali posle je to postala rutina i shvatili smo da moramo da opravdamo naše postojanje i popularnost i da je na neki način zadržimo! Nije bilo lako, nekad ti je bilo baš super, nekad ti je bilo baš onako teško, kad se sve sjebe, a ti si pogrešio samo jednu sitnicu. Ali dobro, učili smo na greškama i predaja nije bila opcija. Tako da smo danas posle 9 godina ispisali veliku istoriju koja će jednog dana ja sam siguran biti pretočena u deo neke knjige ili čak celu knjigu. Dosadašnji rezultat neće nikad biti izbrisani i nadam se da će kod svih koji su bili ili su i dalje deo ove zajednice SERB-CRAFT zauzeti jedan mali delić srca, da se sačuva od zaborava!
Dugo sam razmišljao šta da napišem i kako da sročim ovu poruku, a da ne bude ni previše tužna ni previše srećna. Nekako se i tako osećam trenutno, baš mi je čudan osećaj… Ne mogu da kažem da sam srećan, ali osećam neko olakšanje, ne mogu da kažem da sam tužan, ali se nekako osećam neprijatno. Možda ova poruka neće da prikaže sve ono što bih izgovorio u nekom prenosu uživo, ali iskreno, nisam siguran da to mogu da uradim na prihvatljiv način, jer me iskreno ova priča kada pričam o tome dublje baš udara na emociju… Krenem par reči o timu, igračima, ljudima, poznastvima, moderatorima, dešavanjima i tu glas blokira, ni napred ni nazad… Nadam se da razumete to i da će moja odjava u vidu teksta biti prihvaćena!
Pre 9 godina, Batica i ja smo se upoznali tako što nas je spojila nastavnica informatike da idemo zajedno na takmičenje Tesla Info Kup. Na regionalnom, ali i na republičkom smo tada osvojili 5. mesto, solidni rezultati, dovoljni da se mi skapiramo i krenemo više da upoznajemo i družimo. Ja sam tada držao TeamSpeak server, on je držao SERB-CRAFT i malo po malo mi smo postali sve bolji prijatelji i odlučili smo da spojimo sve to i da krenemo zajedno u SC priču! Sve je to išlo nekako spontano bez puno planiranja. Iz dana u dan novi izazovi, iz dana u dan nova dešavanja, nova iskustva, nove ideje, nove mogućnosti, a mi bi sve da probamo, sve bi da testiramo, sve bi da vidimo kako radi i tako… malo po malo od 16 igrača krenuli smo da se širimo i povećavamo apetite. Tako smo u jednom trenutku 2015. godine došli do 1800+ igrača u jednom trenutku na serveru. To je bilo neverovatno! Neobjašnjiv osećaj. Zamišljam ispred svoje zgrade toliko ljudi, ma kakvi… ludnica!
I tako, uspeh za uspehom, naravno i uz puno padova u međuvremenu, postavili smo neki sistem koji je postao jedna velika mašina koja je radila super! Kako je vreme prolazilo to je postalo moja svakodnevnica i ja sam na to navikao. Provera igrača, deljenje rankova, kažnjavanje, objave, pričanje, prenosi uživo, rešavanje problema u timu, sastanci, gameplay, pisanje konfiguracija, planirajne, ma sve što možete da zamislite da su obaveze jedne zajednice i jednog nazovimo Vlasnika!
Sve ovo što sam napisao od početka ulaska u SC Tim sam napisao kako bi stvorili kompletnu sliku u glavi kakav je bio tok mog rada na SC-u. Ovo što ću sada da napišem je lično moje mišljenje i može biti prihvaćeno ili ne, ali to je moj utisak koji me posle puno preispitivanja i dalje držao da su stvari takve i da ih ja nisam loše shvatio…
Poslednje 2-3 godine baš sam se dosta pokidao oko SERB-CRAFT-a. Dao sam mu svo svoje vreme, u bukvalnom smislu. Trudio sam se da pokrijem sve stvari, da uradim sve što drugi ne mogu ili nisu hteli. Poslednje 2-3 godine praktično celu organizaciju Global Restart-a i skoro sve što treba da se uradi osim programerskog dela koji nije bio sa velikim udelom sam ja radio sa delom moderatora, pošto nisu svi moderatori zaduženi za pripremu GR-a. Iz globala u global, ja sam pitao sebe zašto pre GR mesec ipo do dva sediš za kompjuterom po 10-13 sati i zašto ti to treba u životu i uvek kažem da je to poslednji global, ali onda kada prođe GR osetim neko olakšanje i onda se opet zagrejem i to me drži do sledećeg GR-a… Kako sam dosta stvari radio sam i baš se kidao od posla, jako sam se prezasitio i u poslednjih dva meseca sam baš aktivno razmišljao kako i u kom smeru da napravim promenu. Pošto Batica (Aca), osnivač i vlasnik SC-a nije delio moje mišljenje mi smo morali na neki način da rešimo ovaj problem. On ne misli da ulaže manje vremena od mene i on i dalje voli SERB-CRAFT, tako da smo se našli na par konstruktivnih razgovora i došli do zaključka da je najbolje da ja napustim priču, jer sam se stvarno prezasitio radom i iskidao baš jako tako da nisam mogao nikako da zamislim scenario kako pripremam ceo Global Restart i opet sve te obaveze i sva ta muka, a na kraju sve delimo na pola i opet je sve isto.
Još jednom napominjem da je važno da razumete da je ovo priča iz moje perspektive i mog shvatanja, tako da ne bude slučajno da neko skapira na pogrešan način pa da napada Baticu ili druge ljude…
Sa druge strane, zapitao sam se, gde je moja kičma, moja leđa, sve me boli kada sednem za komp, lopatica mi trne, kičma kod dupeta me kida ponekad, u poslednje vreme češće, itd. Odlučio sam da kada već sve ide ovako da ovo bude samo još jedan razlog da odlučim malo lakše.
Kažu da u proseku svaka ortačka priča traje 10 godina. Mi smo bili u tom fazonu i statistika je i kod nas pokazala tačnost. Ali dobro, sve je za ljude pa tako i ovo, jedno veliko iskustvo, jedan veliki izazov. Počeli smo da radimo ovo kada je Batica bio kraj 7. i ja kraj 8. razreda. Ni na kraj pameti nam nije bilo da ovo može da poprimi ovakav oblik i da postigne ovoliki uspeh, ali eto sve je išlo nekim svojim tokom i tu je priča gde jeste!
Kada smo razmatrali i pričali, postojala je opcija da se SC proda i da nastavi sve da funkcioniše isto, ali ja nisam bio za to, jer nisam želeo da prodajem nešto što smo stvarali godinama da se neko posere po tome i da nas posle prozivate kako smo ispali ovakvi ili onakvi i da rušimo dostojanstvno, jer sam ja ovo zavoleo i počeo da radim iz ljubavi i tako je ostalo i do dana današnjeg i ljubav će ostati sigurno, prejaka je priča i previše ljudi je u igri da bih mogao da kažem da neće… Postojala je opcija da se SC ugasi za šta nismo bili za ni ja ni Batica, a kako je Batica bio više za da meni ponudi da ja izađem iz SERB-CRAFT-a uz određenu nadoknadu i uz poštovanje još nekih uslova, a ja uz sumiranje kompletne situacije koju sam opisao gore, odlučio sam da napustim SC!
Sada bih mogao da se raspišem baš puno o tome šta smo sve svi ovde prošli zajedno, ali neću. Nisam ni siguran da bi mi bilo dovoljno još 100 forum objava… Ja znam šta ja nosim sa sobom odavde, a to je jedna VELIKA USPOMENA i jedno PRELEPO VELIKO ISKUSTVO! Trudio sam se da prema svima budem jednak, kako prema kumu i sestri na serveru tako i za ostale sve igrače, da svi budu jednaki da situacije i dešavanja budu maksimalno transparenti, tako da ne dođemo u problem neki da je neko manje poštovan ili neko više oštećen, itd. Nadam se i voleo bih da svi imate dobar utisak o meni i da kada me neko negde vidi ili nešto slično da mi se slobodno javi, da me pozdravi i da znam da smo zajedno bili tu da se družimo i zabavljamo i da ovo nije samo igrica i neki tamo server…
Da li ću biti opet u nekoj gejming priči ovakvog tipa ne znam… ništa nije nemoguće. Minecraft Java server zasigurno ne, niti mislim da je to bilo kako korektno i normalno… Za sada planiram da napravim pauzu od par meseci pre nego što potpuno okupiram svoje vreme ponovo, da odmorim malo, da se lociram i da vidim gde moj fokus ide dalje, da li gejming industrija ili neki drugi put i sfera interesovanja!
Pre nego što napišem zaključak voleo bih da vam kažem da sam za sve vas uvek tu, bilo da igrate MC ili ne, bilo da je pitanje u vezi sa životom ili nešto oko nečeg drugog, ako znam ili mogu da pomognem nekako, pomoćiću! Najbolji kontakt je moj mejl [email protected] i tu ću uvek da odgovorim na bilo šta što napišete, ako je smisleno i nije nešto bezveze! Ovih dana je povećan procenat ljudi koji beže od kuće, oduzimaju sebi život ili rade sebi nešto loše. Nađite svoj izduvni ventil, svako ga ima samo ga neki nađu pre neki kasnije. To vam je isto kao i talenat koji svi posedujemo samo ga nisu svi otkrili, jer ga nisu ni svi tražili dovoljno dugo! Ukoliko pak nikako ne ide pišite meni ili pričajte sa nekim ko vam je blizak, slobodno! Nemojte da vam je glupo, da vas je sramota ili da vas je strah… pišite mi slobodno ukoliko želite, samo nemojte da pokušavate da pomažete sebi na pogrešan način, oduzimanjem života ili nešto slično… Mislim da je važno da ovo spomenem ovde jer znam da će dosta ljudi videti ovu objavu, a korona i trenutna situacija je poprilično kritična za dosta ljudi koji su manje stabilni! Hvala na pažnji drugari!
Nikako ne smem da zaboravim sve ljude koji su bili i koji su ovog trenutka članovi SC Tim-a! Bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće! Nijedan GR, nijedan dan na SC-u i ovako veliki sistem! Hvala drugari!!! Jer iskren da budem, da nije bilo vas u poslednje 2-3 godine, ja bih odavno napustio ovo sve. Eto, HVALA još jednom i samo jako! Sve znate! <3
Za kraj bih hteo da kažem da mi je jako drago što sam imao prilike da budem deo ovog tima, ove zajednice, ovog servera i ove priče! Neću sebe da hvalim ili da pišem koliko mislim da sam doprineo razvitku SC-a, jer mislim da je to glupo. Neka pokažu vreme i ljudi, to je najbolje merilo!
Verujem da dosta vas u ovo ne može da poveruje i da će za neke biti ovo pravi šok, ali eto, nekad stvari nisu onakve kakve želimo da budu. Što kaže jedna lepa izreka, sve ide kako treba samo ne ide kako ti hoćeš!
Trećina mog života provedena ovde sa vama otvorila mi je mnoga vrata i pomogla mi da razumem mnoge velike stvari, a pre svega mislim da mi je pomogla da postanem nekako bolji čovek, da gledam stvari na dručiji način, da ne lažem, da budem svoj i da poštujem druge ljude oko sebe i da me zanimaju njihova mišljenja! Hvala svima na svemu! Svaki lep ili ružan trenutak je iskustvo i sve treba da gledamo sa te tačke gledišta, jer život je jedna velika škola! Trudio sam se da ne budem patetičan, ali ukoliko jesam bio, razumite da sam napisao ceo tekst u jednom dahu i da sam onako kako je dolazilo tako i kucao! “Ljubi brat”, što bi ja rekao interno, a eto sada i svima vama!
Još jednom, pozdrav za sve bivše i sadašnje igrače koji čitaju ovo, ja sam Manic12 i drago mi je da smo sarađivali!
P.S.
Ostavite zahvalnicu ukoliko imate potrebu, hvala! 
P.S. II
Moje predstavljanje iz 2013. godine u ulozi vlasnika možete pročitati na
