[b][i]Bio sam na poslu, crtao sam nešto i morao sam u WC. Hodnik je jako dugačak a toalet je na samom kraju. Otišao sam do tamo bez problema i prvo uključio osvjetljenje u kupatilu (štedimo struju ). Prekidač je u hodniku, dakle još nisam otvorio vrata. Toalet je dosta veliki, u prvom dijelu su lavaboi gdje se peru ruke sa ogledalima a dalje se nalaze 4 kabine sa wc šoljama. Zadnja kabina (gledano od ulaza) je stalno zaključana zbog nekog problem sa instalacijama koji ne može da se popravi bez rušenja pola kupatila. Dio sa wc kabinama osvijetljen je sa 2 neonske cijevi, isto kao i prvi dio sa lavaboima ali u tom dijelu (gdje su kabine) jedna od cijevi ne radi (ona koja je iznad kabina) pa je malo mračno pošto nema prozora.
Dakle, u trenutku kada sam otvorio vrata i zakoračio unutra vidio sam dosta jasno definisane ljudsku sjenu. Nisam mogao razlikovati detalje kao što su lice jer je “sjena” bila apsolutno crna ali su vanjski obrisi imali žensku formu, sitne gradje i mislim da je imala i dugu kosu jer nisam mogao vidjeti obrise vrata. Više puta sam imao takva iskustva ali nikada nisam vidio “sjenu” jasno kao danas. Bila je tu jako kratko, dakle otvorio sam vrata, zakoračio i tada sam shvatio da je i ona tu i stao sam. U narednom trenutku je nestala prema zaključanoj kabini, jednostavno je prošla kroz vrata. Da se ne lažemo, umro sam od straha, zakoračio sam unazad i najvećom mogućom brzinom sam zatvorio vrata i odlepršao prema kancelariji. Kolegama sam rekao da mi je pozlilo u WC-u jer sam, prema njihovim riječima, izgledao kao leš.[/i][/b]
Nakon toga sam bio prehladjen i manic mi se je ukazao u 3:33 …
[b][i][size=5]Dogodilo se to prije kojih 30-ak godina kada je Ema zajedno sa svojih par prijatelja, iz onog zadnjeg navedenog razloga, odlučila malo svojim veseljem narušiti mir i spokoj obližnjeg groblja. Na njenu žalost, “groblje” nije mirno i spokojno reagiralo na taj vandalizam.
Jeza u njenom domu započela je tek nekoliko dana kasnije. Prvi znak da nešto ne valja bilo je kad se probudila jedne noći, a prikaza starice sjedila je na stolici kraj njenog kreveta. Prema njenim pričama nije se radilo o poluprozirnom entitetu već o jasnom liku, a u tom trenutku nije osjetila da joj želi ikakvo zlo.
Naravno da je ujutro kad se probudila na to gledala kao na čudan san. No taj njen “čudan san” nažalost je više od produkta njene REM faze, jer se ta starica ponovo javljala, ponekad čak i usred bijela dana. Ponekad ju je lik starice pratio po kući lebdeći iznad tla, samo ju promatrajući, ne predstavljajući nikakvu prijetnju. Bar ne u početku.
Jednog dana dok je spremala čaj, nevidljiva sila joj je u ruci “zavrnula” posudu u kojoj je bila pripremljena vruća voda za čaj s namjerom, kako Ema tvrdi, da ju polije tom vrućom vodom. Kako su pojavljivanja starice postala mnogo opasnija od one “faze” kada ju je samo promatrala – Ema je rekla svojoj majci što joj se događa.
adxms nick
Nevjerica njene majke vrlo brzo je nestala kada je sama vidjela staricu u hodniku svoje kuće. Pratila ju je do sobe u kojoj je starica jednostavno nestala. No ne zadugo. Kada je Emina majka usisavala kuću, nevidljiva sila joj je otela usisavač iz ruku, ponekad bi gurala vrata u suprotnom smjeru kad bi ih netko pokušao otvoriti ili zatvoriti, a noću bi jednoličan zvuk poput vrlo glasnog kapanja budio cijelo kućanstvo.
No to nije bio zvuk kapanja u što ih je razuvjerio vodoinstalater pošto je pregledao cijelu kuću i nigdje nije našao curenje. Maltretiranje je postajalo sve intenzivnije. Od neobjašnjivih zvukova preko predmeta koji su se naočigled sami pomicali do događaja koji je prelio čašu.
Dok je jednog dana sjedila sa svojim ocem, Ema je odjednom upala u stanje transa te počela pričati o nekom drugom životu kao kćer francuskog doktora iz 19. stoljeća. Nakon tog bizarnog događaja Ema je dobila i neke neobjašnjive psihičke moći – savijala je vilicu (baš interesantno kako se ne radi o, u ovakvom slučaju, vrlo često spominjanoj žlici) kad bi ju dodirnula. Nikakve istrage nisu uspjele dokučiti što se događalo u tom domu, a Emina obitelj se iselila.
Čisto iz znatiželje, jednog dana Ema se vratila u svoj prazni dom. Stražnja vrata bila su razvaljena te je tuda ušla. Podignula je telefon koji je ležao na podu, a tada ju je nešto zgrabilo za vrat. Hladni, nevidljivi prsti su je gušili. Nekako se oslobodila i pobjegla glavom bez obzira, a takva znatiželja joj se nikad više nije javila.
Jednom mi je prijatelj rekao da ako ćemo govoriti o dušama mrtvih koje se zadržavaju na Zemlji poslije smrti, zasigurno ih ne bi bilo na groblju pošto je tu tijelo doneseno nakon što ga je duša napustila. Ova priča očito pokazuje suprotno. Narušite im mir i neki bi vam se mogli i osvetiti.
[/size][/i][/b]
Ziveo je bracan par u Utkiagvik (Barou) u Aljasci, tamo je svake zime 30 dana mrak jer gusti oblaci prekriju sunce.
Jedne noci se zacuo vrisak iz napustene kuce gde je grupa vampira napala pijanog starca. Les starca je pronadjen ujutru od strane serifa Michaela.
Tada je svaku noc sve vise i vise ljudi bilo ubivano od strane krvozednih vampira.
Poslednji preziveli su bili Michael, njegova baka Mary, Michaelova zena Judy i komsija Jake.
Judy je spazila malu devojcicu koja je isla putem sama i ugledala vampira koj ju je hteo napasti.
Hrabra Judy je uhvatila dete za ruku i sakrila se ispod auta.
Vodja vampira Franc je odlucio da ceo grad zapali i sve da unisti.
Michael koji je pre toga ubio vampira, odlucio je da uzme krvo od mrtvog lesa i da unese u svoje telo kako bi spasio judy i devojcicu.
Kada je hrabri serif napao Franca vodju vampira i ubio ga ostali su pobegli kada su videli da je njihov vodja porazen.
Kada je sunce izaslo Michael je sedeo pored Judy i polako se pretvarao u pepeo…
Jednog dana u 2021 godini je jedan lik Matija otišao kod svoje devojke jer se nisu dugo videli. Kada je došao kod nje video ju je kako stoji sa bičem u rukama, Vrata su se od jednom zatvorila. Mladi Matija je pokušao da pobjegne ali nije uspio tog dana je osjetio bič toliko jako da je počeo da pjeva bičuj me od poznatog pjevača MC Stojana, tada je shvatio da je ta devojka zapravo plavuša.
Једном беше, сад већ давно, седео ја са мојим дедом за сто у четири ока. Била је то једна веома чудна ноћ, снег је био до колена. У себи сам поседовао неку необичну енергију, желео сам да испробам нешто ново, тада сам мом деди рекао да ми покаже нешто што је он радио када је био мојих година, јер сам имао вољу да радим неке новитете. Међутим, уместо неких дечијих враголија, он је мене послао да седнем за компјутер. Показао ми је игру звану Minecraft и истог момента ми је умро у наручју.
За разлику од осталих прича ова је истинита и желео бих да се присетим колика је људина био мој деда. Сада сам веома срећан јер када уђем на Serb-Craft сервер сетим се мог јунака. Покој ти у души деда и свима срећан Свети Лука!
Dvije cimerice su se dogovorile da ce prizivati duhove jer im je bilo dosadno .
Kada su to uradile jednu je pocela boliti glava a ova druga je otisla na neki party.
Kada je izasla iz sobe , na ulicu primjetila je da je zaboravila
novcanik te se vratila kuci da ga uzme…Kada je usla u sobu mislila je
da njena cimerica spava te nije upalila svijetlo da je ne bi
probudila…
Kada se vratila sa party-a docekala ju je policija oko kuce…
Usla je u sobu da vidi sta se desilo…Na zidu je krvlju bilo napisano “Je li ti drago sto nisi upalila svijetlo?”
Jedina osoba koja je bila sumljivac policiji je bila Ona!
Pocinitelj nikada nije pronadjen !!!
Jednog kišnog dana,vraćala sam se iz škole,bila sam ona dosadna prva smena. Čim sam došla kući zaspala sam. Probudio me zvuk zatvaranja i otvaranja vrata,ustala sam i krenula da vidim. Povela sam psa sa sobom i uzela velike makaze,nisam znala ko je to bio pa za svaki slučaj,možda je bio lopov,kuća je ipak bila zaključana. Ušla sam u prostoriju koju niko nije koristio i videla da nema nikoga,otišla sam na mesto gde je nekad bilo kupatilo,to je bila velika srušena prostorija,bila je velika i strašna jer nije izgledala kao soba.Čula sam šuškanje ali nigde nikoga,pao je mali delić maltera sa plafona. Pogledala sam gore,ali nikoga nije ni tamo bilo,savila sam se i uzela taj delić,kada sam trebala ustati,udarila sam glavom u neki stočić i pala je slika neke devojke. Pošto me to probudilo,posle sam se utešila time da sam to samo umislila,ili slično sanjala pa mislim da je stvarnost. Vratila sam se da spavam,tada sam videla da neko prilazi meni sa velikim belim čaršavom na glavu oblika čoveka. Pošto nisam verovala u duhove,mislila sam da je neko šaljiv došao da me preplaši. Nameravala sam da skinem čaršav bez panike i da pokažem to šaljivku da me nije uplašio. Kada sam podigla čaršav ispod njega nije bilo ništa. Počela sam da se tresem,bacila čaršav i sela da se saberem. Čuo se glas , Priđii bližeeee!! ´´. Prišla sam i zatvorila oči ,kao da je neko uleteo u mene. Kada sam se probudila,probudila sam se na groblju u otvorenom kovčegu. Videla sam da nož i testera lebde u vazduhu. Ta dva oštra predmeta su mi se približila,vi isekla me na delove,ništa me nije bolelo ali kada sam videla da su moje noge na drugu stranu,pala sam u nesvest.Probudila sam se u šumi i bila čitava,pa je pored mene stajala još jedna devojka i rekla da su je doveli pre 10 min. Rekla mi je da je to nevidljiv duh.Prošao je prazan autobus,zažmurile smo i stvorile smo se u njemu. Bio je sav krvav,a kada smo otišle do mesta gde je trebao biti vozač nije ga bilo. Otvorile smo neku fioku da nađemo mob. da zovemo upomoć i videli otkinute ruke,prste. Kada sam ja to videla,zamalo sam počela da vrištim. Okrenula sam se i videla onu devojku kako je izbodena nožem,nikoga nije bilo. Nešto me je odvelo do vrata,autobus je trucnuo i udarila sam glavom u njih. Ne znam koliko dana je prošlo,ali sam se probudila kod kuće,u ruci mi je bila slika one devojke koja je pala sa stočića,samo nije bila baš ista u svojim krvavim rukama držala je nož. Pas me polizao,ali bio je mnogo veći. Datum na kalendaru je bio 3.11.2013 upalila sam tv i videla da je datum bio 3.11.2014. Idalje nikoga nije bilo kod kuće,a činija od psa je bila prazna.
Posle nekog vremena setila sam se da je slika one devojke koja je imala krvave ruke i u njima nož je bila devojka koja je bila samnom u autobusu.
PoloDj0mla_
Americi je bilo masovnih ubojstava. Policajci su ih otišli istražiti. Pokušavajući da ne gaze na tijela, policajac je uzeo slike svake od njih. Jedan od policajaca vidio je nešto na suprotnom zidu, ali to nije mogao pročitati. On je došetao do zida da vidi što piše na njemu.
Na zidu su pisali brojevi “7734” u kalkulator formi, napisani u krvlju. Prilikom slikanja mrtvih tijela ljudi i mjesta ubojstava fotograf je pokazao sliku policajcu i policajac je slučajno okrenuo sliku naopako, no nakon par sekundi nešto je shvatio. Brojevi su sada postali slova.
Na zidu je zapravo pisalo hELL
PoloDj0mla_
ide gas
eva ras
Jedne neći Vještica djevojka po imenu Dragana je otišla sa svojim momkom Matijom napolje. Bilo je oko 22:00 išli su od kuće do kuće i tražili slatkiše, nakon jedan sat su se zaustavili ispred jedne kuće u koju niko nije stanovao 2 godine. Iz radoznalosti odlučili su da uđu u nju, kada su ušli vidjeli su da je to bila loša odluka. Vrata su se brzo zatvorila i nisu mogla da se otvore kao da ih neko držao sa druge strane. Odlučili su da se raziđu da bi pronašli izlaz. Matija je otišao u kuhinju da bi viđeo da li se nalazi neka alatka sa kojom može da se odvale vrata. Kada je otišao u kuhinju vidjeo je jednu staru ženu kako je obješena, Matija se zaledio od straha i brzo povikao ,Draganaa dođi brzoooo!!". Matija se zaokrenuo na trenutak da bi vidjeo da li Dragana dolazi, kada je hteo da joj pokaže tu osobu nje iznenada nije bilo. Matija je bio u šoku, Dragana je mislila da umišlja. Kada su krenuli do jedne sobe ugledali su tu osobu kako gleda kroz prozor. Nakon nekog vremena ona je skrenula pogled i krenla da gleda u Matiju i Draganu i da se polako približava. Krenuli su da trče. Kada su došli do vrata ona su se od jednom zatvorila, Matija je uspeo da izađe, ali ne i Dragana. Matija je pokušao da uđe krenuo je da zove policiju ali nije imao signala. Trčeći je otišao u policisku stanicu da prijavi čudna dešavanja. Otišli su zajedno do tog mjesta, ali kuće nije bilo. Zbunjeni Matija je otišao kući. Kada je došao kući vidjeo je njegovu majku kako sjedi i čeka ga da dođe. Kada ga je ugledala pitala ga je gde je bio. On je sjeo i ispričao joj je šta je sve bilo. Ona mu nije vjerovala i Matija je odlučio da nazove draganu. Naježio se kada mu je poziv bio uzvraćen jer mu se ona javila. Ona je njemu rekla da je ona sanjala kako su bili u toj kući i sva dešavanja koja su se desila da je to sve zapravo bio njen san. Matija nije mogao da vjeruje, krenuo je na spavanje i kada je zaspao imao je san gde mu se ta osoba javila i rekla mu , Ovo je bilo samo upozorenje da se nikada više ne vratite na to mjesto’’.